Скачать шаблон Joomla с JooMix.org
-->
Збор мештана Лучана код Јевђовића кафане

Лучани какви су некада били

Лучани је градско насеље у Србији у општини Лучани у Моравичком округу. Најстарије трагове боравка људи на простору Лучана представљају хумке из бронзаног доба. На локалитету Крушевље откривено је спалиште у оквиру хумке, на коме је положена урна са спаљеним костима и прилозима. Нешто развијенији тип конструкције од камена откривен је на локалитету Сува чесма у Лучанима, начињен од купасто наслаганог камена, овалан у основи, унутар кога су се, измешане са земљом, налазиле спаљене кости и ритуално разбијени керамички судови.

grivneВредна сведочења о ближој прошлости Лучана и околине проналазимо у списима Симе Тројановића, Јована Ердељановића и Милисава Д. Протића - Гучанина.

Јован Ердељановић у својој публикацији "Доње Драгачево - антропогеографска проучавања" наводи следеће:

 "Лучани почињу одмах од друма Чачак - Пожега према негришорској механи и савијају се у виду великог лука око изворишта потока Кленовца и Врела до потока Топле. Затим се спуштају долином Топле, па у другом луку силазе поново на исти друм.

Причају, да је име Лучани постало отуда, што су се ту некада "разлучиле војске". Ово су име, веле, затекли и преци данашњих најстаријих породица, кад су дошли овамо.

На брду Запису, који се диже одмах до друма, има два узвишења, која јако личе на веће хумке, само су доста изгубила од свога правилног облика. 

Зна се, да је у долини реке Бјелице близу сеоске суднице био некад турски хан на месту, које се и сад зове Ханиште. Тај је хан био крај старога пута Босна - Ужице - Чачак. Готово у средини села зна се и сад место, где је био чардак лучанскога спахије.

Спомени о негдашњој вароши на Руји, близина хумки (на Руји) и трагови од грађевина у Добовцу сведоче, да је у атару или близу овог села морало бити каквиг већих насеља. А данашње село Лучани није старо: његово је становништво све од познијих досељеника. Да је ипак пред крај 18-ог века било прилично насељено, доказ је успомена о спахијском чардаку, а осим тога и очувано предање, да се најстарија породица, Златићи, населила баш на "расељу" старог села, које су Турци раселили. 

Куће су лучанске или по косама, које се од поменутог венца спуштају ка Бјелици или су на страпама брда, која се дижу на појединим од тих коса. Почев с источног краја села главнија су брда и косе: Вртаче, Подојнице, Ганчевац, Грдовац, Стијена, Црвена Земља, Поповица, Средњи Рт, Брајковице и Запис.

Кроз Лучане протичу три потока, леве притоке Бјеличине. Сва три извиру у селу. Поток Кленовац добија највише воде од Рађеновића Извора и ниже прима с леве стране поточак Добрик. Поток Врело потиче од извора Врела Златића и док тече између кућа лучанских, зове се Врело, а ниже у пољу добија назив Ријека и под тим именом утиче у Бјелицу. Трећи је мањи поток Прилибовац."

У 19. веку, у близини Чачка дошло је и до формирања новог урбаног насеља. Село Лучани  (долина реке Бјелице) изабрано је као место у коме је подигнута војна фабрика, из које се касније развио велики хемијски индустријски комплекс ХЕ „Милан Благојевић“.

Фабрика је званично основана 1. маја 1949, а погони су пуштани у рад током 1952. године, када су Лучани имали нешто више од 400 житеља.

Десет година касније Лучани постају урбано насеље. Лучани су 1962. постали и центар истоимене општине која је обухватала цело Драгачево, чији је ранији центар био у Гучи. Тако је подигнут потпуно нови град који је као урбано насеље 1980. имао само 3 521, а 2002. године 4 284 становника. Лучани у том периоду добијају модерни хотел, дом културе, базен олимпијских размера, библиотеку, спортске терене, биоскоп и све оно што је радничкој класи потребно како би на квалитетан и забаван начин искористила слободно време.

Данас је, без обзира на непотојање строгих урбанистичких правила којима би се изградња нових и преуређење постојећих грађевинских објеката уклопило у постојећи изглед варошице, ипак у великој мери сачуван некадашњи изглед Лучана који сведочи о јасном урбанистичком концепту и стилу у коме преовлађују правилни геометрисјки облици без превише украса.

Архивске фотографије: Виде Лучани

Top
Скачать шаблон Joomla с JooMix.org